Nazvali smo ovaj vodič Izveštavanje o seksualnom nasilju u sukobima, ali u ovom tekstu koristićemo standardni akronim CRSV (Conflict-related Sexual Violence) koji se upotrebljava za ovaj vid seksualnog nasilja.

CRSV se odnosi na činove seksualnog nasilja kao što su, na primer, silovanje, prisilna prostitucija, prinudni brakovi, prinudna sterilizacija i slični zločini koji mogu da se povežu sa sukobima. Ovi zločini se obično čine tokom ostvarivanja isplaniranih vojnih ili političkih ciljeva i tako padaju u pravne kategorije genocida i ratnih zločina, ali slučajevi takođe mogu biti i više oportunistički. CRSV je rašireniji nego što sama fraza “silovanje u ratu” na to ukazuje. Izraz se takođe može odnositi na nestabilne situacije u kojima pobunjenici, paravojska ili državna vojska koriste seksualno zlostavljanje kao oruđe za pokoravanje lokalnog stanovništva i podsticanje boraca. To se dešava muškarcima koliko i ženama i deci.

Ovi zločini imaju razoran uticaj na preživele i njihove zajednice i zato što CRSV može pogoršati društvene veze i dovesti to toga da te ljude izoluju i da ih se klone porodica, prijatelji i susedi koji bi im u drugim prilikama pružili podršku i pomogli u oporavku. Oni takođe imaju i međugeneracijske posledice na decu rođenu posle silovanja i mogu da vode do konstantne stigmatizacije i daljeg nasilja.

Naša uloga kao novinara i snimatelja

Predstavnici medija često su prvi koji intervjuišu preživele i često to čine na veliki lični rizik, skrećući pažnju na pitanja koja zahtevaju šire delovanje javnosti. Nijedan novinar koji obavlja taj posao ne želi da povredi svoje izvore, ali je ta mogućnost ipak uvek jasno prisutna. Čak i pored najboljih namera, greške u vođenju razgovora i izveštavanju mogu da učine da se preživeli osete bezvredno i iskorišćeno, te da oni i njihove porodice budu izloženi sramoti i čak, u nekim slučajevima, naknadnom nasilju.

Godine 2018. objavljen je izveštaj koji je učinio nešto retko: pitao je one koji su preživeli CRSV kakva su im iskustva sa intervjuima koje su davali za medije. Odgovori su bili zastrašujući: 85 posto je doživelo izveštavanje koje je bilo u suprotnosti sa dva najbolja postojeća vodiča za novinare, od kojih je jedan objavio Dart Centar, a drugi organizacija UN koja radi na zaštiti preživelih.[a] Problemi izdvojeni u izveštaju uključuju:

Jasne prekršaje u formi quid pro quo obećavanja novca ili pomoći, otkrivanje identiteta bez pristanka ili vršenje pritiska da preživeli otkriju detalje doživljenog silovanja i seksualnog napada… postavljanjem krajnje ličnih i intimnih pitanja ženama o napadu, ili tvrdnji novinara da su u poziciji da pomognu Jezidima objavljivanjem priča žena. [b]

Obuka za rad u neprijateljskom okruženju – pripremanje novinara da ostanu bezbedni u situacijama visokog rizika – danas je postalo norma, ali većina reportera i dalje ne prolazi odgovarajući trening i dobija veoma malo saveta za rad sa onima koji su preživeli traume.

Dakle, kako izgleda dobra priprema?

Pri svakom novinarskom putovanju, naročito u oblasti visokog rizika, vreme je dragoceno, pa treba misliti o stvarima unapred, kad imate prostora za to. Pripreme se odvijaju u dva glavna oblika, a oba su presudna:

1. Ono što treba da uradite pre nego što krenete na određeni zadatak. To uključuje istraživanje na lokalu, procenu rizika i slično.
2. Dugoročniji rad na produbljivanju veština zanata. To se stiče na obuci, posvećenim razumevanjem problema i otvorenošću da se pomogne kolegama i sa njima podele iskustva.

Pripreme za specifični zadatak

Verovatno već dosad imate naviku da pravite procenu rizika po svoju i bezbednost svog tima. (Ako ne, pogledajte sugestije za literaturu ispod ovog teksta.) U isto vreme, dok pokrivate CRSV, takođe je potrebno da razmotrite kako bi vaš plan izveštavanja mogao da utiče na fizičku i psihološku bezbednost izvora sa kojima radite.

Pitanja koja treba postaviti:

• Da li ste istraživali lokalnu dinamiku vlasti i bezbednosnu situaciju na terenu u dovoljnoj meri da možete doneti dobre odluke ne samo o svojoj bezbednosti, već i onih koje intervjuišete? [Vidite #2.]
• Ko će omogućiti vaše razgovore sa preživelima? Da li će to biti novinar fikser, NVO ili lokalni moćnici? Da li postoji opasnost da pristanak možda nije potpuno dobrovoljan? [Vidite #2 i #3.]
• Da li razumete kulturni i verski kontekst – uključujući lokalni odnos prema CRSV-u, rodnoj diskriminaciji i neravnomernu raspodelu moći unutar porodica – dovoljno dobro da biste razumeli rizik koji saradnici preduzimaju? [Vidite #2.]
• Da li ste svesni lokalnih zakona u toj oblasti i svih posledica koje razotkrivanje može da ima po bezbednost sagovornika i po mogućnost da traže dalju sudsku pravdu ako tako žele? (U nekim pravosudnim sistemima žrtva silovanja može biti optužena da je počinila preljubu.)
• Šta je sa vašom psihološkom spremnošću? Da li ste lično u dobrom stanju da obavite taj posao baš sada? [Vidite #6.]

Uobičajena pripremljenost

Neki drugi tipovi priprema zahtevaju duže uhodavanje i najbolje je da se sprovedu dosta pre obavljanja zadataka. Idealno bi bilo da prođete relevantnu obuku, ali ako to nije moguće, drugi načini poput samoedukacije ili efikasnog mentorstva edukovanih kolega mogu puno da pomognu.

Zapitajte se:

• Da li imate efikasan digitalni bezbednosni plan za zaštitu anonimnosti izvora i za čuvanje sirovih snimaka? [Vidite resurse u #2.]
• Da li ste istraživali strategije za intervjuisanje traumatizovanih lica koja su žrtve seksualnog nasilja? Tu postoje specifični faktori za koje treba da znate. [Vidite #4 and #5.]
• Da li razumete pojam nedvosmislenog pristanka i da li ste razmišljali kako da mu pristupite? [Vidite #3.]
• Ako snimate ili fotografišete, da li ste razmišljali kako ćete se pozabaviti anonimnošću i šta ćete učiniti da se preživeli oseća opušteno? [Vidite #8.]